Kraj je novemra i polako se približavamo finišu ove godine. I verovatno je pravo vreme da pričamo i planovima i ciljevima. I to u oba smera. I o onima koje smo planirali, zacrtavali, da ih analiziramo. A Boga mi i o onima koje treba tek da planiramo i crtamo!
I verovatno i jeste vreme da se priča o tome, ali ja bih o nečemu drugom. Možda i mnogo važnijem.
O nečemu što predstoji planiranju i zacrtavanju.
O produktivnosti.
Ali kroz dva aspekta: podršku i disciplinu
Međutim, prvo da kažem nešto o produktivnosti.
Po meni, postoje dva stanja produktivnosti. Ili još bolje da objasnim, znate on kada jedna reč ima dva značenja. Možda je bolje sa tim da povežem.
To se zovu homonimi.
Evo jednog primera, čisto da znamo o čemu pričam.
Kada kažemo pravo, možemo da mislimo na:
– Studijski program
– U smislu imati pravo, biti u pravu
– Sinonim za ravno, ići pravo
– Sinonim za stvarno, pravo ime, pravno stanje
E tako i produktivnost.
Ja kažem produktivnost, a ti misliš na nešto drugo.
Tako imamo produktnivnost kao subjektivno mišljenje da smo uradili nešto koristno. Za sebe, za porodicu, za društvo, za planetu…
I postoji produktivnost koja je izražena u brojkama. Pa tako možemo reći da je produktivnost naše firme povećana za 30% u prethodnom periodu.
Da li nekada imaš nedoumicu da ništa ne vredi, da sve što radiš je bezveze, da nema rezultata. Da nisi produktivna.
A da li meriš sve svoje rezultate? Makar i u glavi.
Jer je to situacija sa kojom se susrećem sa klijentkinjama. One, znate, sve drže u glavi. Ali u toj glavi, taj naš mozak isto tretira informaciju da li da se očešljamo ili da li da pravimo pare.
Tako da od držanja u glavi, nema ‘leba.
Produktivnost i jeste dvostanje: i osećaj je, ali i matematika. Za posao je važna i jedna i druga. Tako da od sada ću da joj se obraćam u množini.
Kako da povećamo svoje produktivnosti?
Ja sam razvila moju metodu koju bih sada da vam predstavim.
Metodologija se bazira na podršci koju imamo i na disciplini koju posedujemo.
Ako nemamo podršku, a disciplinu nismo razvili, to može biti problem. Ali dobra vest je da se to može promeniti.
Preduslov je, a ako ste izdržali dovde da slušate / čitate, zanima vas, pa ću vam i reći. Preduslov je da imate želju da pokrenete nešto svoje.
Znate za taj izraz: „Ja bih da otvorim nešto svoje.“ Poznate vam je, zar ne!?
Da citiram Napoleona Hila iz knjige: „Misli i obogati se“: „Početna točka svih postignuća je želja.“
Kada prepoznate kod sebe tu goruću želju da napraviete nešto sama, da pokrenete „nešto svoje“, onda treba da razmislimo ko nam je podrška i koliko nam je razvijena disiplina.
Hajdemo sada na podršku.
Podrška je isto homonim.
Može da bude finansijska ili materijalna.
Može da bude podrška okoline: porodice, partera, dece, prijatelja, kolega, komšija, familije,…
Može da bude podrška online okruženja.
A najvažnija je ona sopstvena podrška.
Kada vi znate da je sve što vam je potrebno da verujete u sebe, svoju želju i ideju. I podržavate sve to.
Šta
sve može da bude sopstvena podrška. Da vam ispričam kako sam ja to sama sebe
podržala.
Radila sam u jednoj firmi i tamo izgradila lepo karijeru. Kolege i klijenti su me uvažavali. Bila sam uvek proaktivna, odgovorna i lojalna, spremna da učim i da radim. Bila sam koleginica na koju se moglo računati. Vremenom sam naučila da kontrolišem emocije, razvila liderske veštine i savladala sposobnost da vodim razgovore na raznim jezicim, na razne teme.
Ali onda je ekipa, zbog strateških promena koje je uvodim top menadžment, počela da se razilazi. Kolege su odlazile, prostor se punio novim ljudima koji su samo gledali sopstvenu kratkotrajnu korist bez vizije gde bi kompanija trebala da ide i kak oda napreduje.
I ja sam shvatila da mene branša više ne zanima, niti ogromne kompanije i da ne želim da se više prilagođavam nikome i odlučim da postnem radnica na Internetu.
Prvi princip podrške sebi je: nikada ne donosi odluke na prečac!
Ovaj proces koji sam opisala u 4 rečenice, trajao je preko 4 godine. Trebalo je vreme da ja budem u miru sa svojom odlukom.
To mi je donelo jedan od glavnih benefita: kada sam ja u miru sa svojom odlukom i ljudi oko tebe su u miru sa njom. Jednostavno mi odišemo tom pomirenošću koja postaje istina i onda i drugi ljudi oko nas to osete i znaju da ne vredi da mnogo se zamaraju. Jednostavnije im je da nas prihvate. I čak sve to može da prođe neverbalno. Nego onako prećutno, da odmah pređe u sferu: podrzumeva se.
A drugi princip je: pripremi se finansijski.
Bilo da sam znala ili ne, da se dogodilo ili ne, ali postojala je mogućnost da neće biti klijenkinja odmah koje bi mi donele dovoljno novaca da živim kao sa platom koja se „podrzumevala“ poslednjih 20ak godina.
I za to sam se pripremila finansijski. Razmislila sam koliko mi treba za život, za moje navike, želje i potrebe, i mene i moje porodice i toliko pripremila za 6 meseci.
Da bih tih 6 meseci bila slobodna da kreiram, eksperimentišem, učim, da radim slobodno! Jer samo kada smo slobodne, možemo dati sebe. I dobiti.
E sada dolazimo do discipline.
Zašto pričam o disciplini, a ne o motivaciji ili želji ili nečemu trećem.
Prvo, želju smo već smestili na njeno mesto. Ona je prva. Bez želje da napravimo nešto nema ni ovog razgovora. Da, rekla sam razgovore. Jer ovo treba da bude razgovor koji vodimo ti i ja. Ili ti i ti.
Zašto disciplina?
Jer je motivacija precenjena.
Zamisli sebe kao službenicu koja radi u kancelariji 20 godina. I sada mi reci, iskreno, da li si bila u tih 20 godina svaki radni dan motivisana da ideš u kancelariju? Ili si bila disciplinovana?
Eto toliko o disciplini.
Ovo je transkipta sedme epizode Podcasta 40+
koji možete da poslušate ovde: